Sinergija - metoda Marte Mratinković
Moje ime je Marta Mratinković, klinički sam psiholog i psihoterapeut, i autor terapije "Sinergija". Završila sam kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nakon čega sam se usavršavala u više oblasti psihoterapije, naročito Transakcione analize, Porodične, bračne i sistemske psihoterapije, Geštalt psihoterapije kao i tehnika Autogenog treninga i Poretka ljubavi.
U toku svoje dugotrajne i bogate karijere bavila sam se većim brojem različitih oblasti iz domena rada psihologa. Kao klinički psiholog-najpre u Vazduhoplovno medicinskom institutu a zatim na psihijatrijskoj klinici “Dr. Vladimir Vujić” medicinskog fakulteta u Beogradu-radila sam kao psihodijagnostičar i psihoterapeut. Posao vojnog psihologa na Vojnoj akademiji u Beogradu doneo mi je godine iskustva u svojstvu predavača Vojne psihologije, ali i u oblastima psihološke selekcije, klasifikacije, psihodijagnostičkog i psihoterapijskog rada.
Niz godina unazad bavim se psihoterapijskom praksom u okviru svog psihološkog savetovališta “Marta”. Radim u oblastima psihološkog savetovanja, kao i individualne i grupne psihoterapije za šta posedujem licencu nadležnog ministarstva.
U praktikovanju i pisanju o tehnici “Poredak ljubavi” već dugo godina sam pionir u našoj sredini. Svoja saznanja i iskustva sa ovom tehnikom u primeni i radu sa našim ljudima, problemima i uslovima opisala sam i objavila u tri knjige koje sam do sada napisala: “Poredak ljubavi-povratak u zdravlje”, “Tajne i laži” i “Poredak ljubavi u psihoterapiji”. One nisu referentne samo za konkretnu tehniku “Poretka ljubavi” već kompletnog načina na koji sam primenjivala i kombinovala sva svoja dotadašnja saznanja i iskustva u psihoterapijskom radu.
Kao psihološki savetnik godinama sam bila kolumnista časopisa “Praktika” i nedeljnika “Gloria” kao i e-portala lista Press.
Ukupan moj dosadašnji stručni rad, znanje i iskustvo doveli su do toga da sam već duže vreme unazad osmislila i sa uspehom koristim psihoterapiju koja je specifična i karakteristična za mene kao stručnjaka. Ona u sebi integriše ne samo različite psihoterapijske postupke i znanja, već i ona koja se dotiču različitih vrsta umetnosti i saznanja iz drugih ne samo psiholoških nauka, kao i bogato iskustvo koje sam stekla kroz višedecenijsku praksu sa velikim brojem ljudi. U njoj primenjujem i originalnu vrstu Sinergijske homeopatije, značajno i specifično znanje i iskustvo u radu sa psihosomatskim bolestima kao i raznovrsne lične talente i znanja. Sve su to razlozi što sebe ne svrstavam ni u jednu (niti u samo jednu) postojeću vrstu psihoterapije, već sam kreirala posebnu i za mene karakterističnu psihoterapijsku metodu koju sam nazvala “Sinergija”.
Uprkos tome što ovu psihoterapijsku metodu čiji sam autor već godinama unazad sa značajnim uspehom koristim u svome radu, zbog mog pisanja o jednoj od pojedinačnih tehnika – „Poretku ljubavi“ – u mnogome sam izjednačavana sa (samo) tom tehnikom i dugo je vladalo neutemeljeno uverenje da je psihoterapija koju radim - „Poredak ljubavi“. To ne samo da nije tačno već su kroz vreme a na moju veliku žalost - moje ime i knjige koje sam napisala o „Poretku Ljubavi“ postali odličan paravan iza kojeg su se „provlačili“ najrazličitiji nekompetentni i „mutni stručnjaci“ svakojakih profila. Uz to-ideje, teorijski koncepti, pitanja i zaključci koje sam kroz svoje knjige iznosila-nisu bili “prepisivanje” iz literature teorijskih koncepata utemeljivača ili onih koji su primenjivali tehniku “Poretka ljubavi”; one su već od samog starta predstavljale Sinergiju nekih od ideja ove tehnike sa svim ostalim mojim znanjima i umećima. Otuda su one vezane za moj rad a ne za samu tehniku “Poretka ljubavi” (kako to mnogi neobavešteno veruju a nekim drugima odgovara da se takva netačna uverenja šire i učvršćuju). Tako su i terapija koju primenjujem i knjige koje sam napisala nepravedno izjednačeni samo sa "Poretkom ljubavi" i sa onime što rade i “neki drugi”, od kojih najveći deo njih nisu ni psiholozi ni psihoterapeuti (iako se bez pokrića tako predstavljaju) a i oni koji jesu-ne rade to na moj način-način Sinergije.
Ono što sam napisala u svojim knjigama jesu, dakle, teorijske i praktične osnove terapijske Sinergije koju već odavno primenjujem a ne “Poretka ljubavi” (koji nije psihoterapija već tehnika) ili onih koji se njime bave.
Takođe, tolikim povezivanjem moga imena i psihoterapije koju radim (samo) sa „Poretkom ljubavi“ nepravedno su zapostavljeni i ignorisani svi ostali i brojni aspekti najrazličitijih znanja i iskustava koji čine ukupnu Sinergiju mog originalnog psihoterapijskog rada. Zato u mojoj metodi “Sinergija” elementi „Poretka ljubavi“ jesu samo delići mnogo šire i kompleksnije psihoterapije.
Sama reč Sinergija (grčki: Synergfa) označava zajedničko delovanje, saradnju, pomaganje; u fiziologiji se odnosi na udruživanje više organa ili mišića radi obavljanja neke radnje ili pokreta.
Jasno je da je Sinergija više od prostog zbira elemenata jer njihova međusobna reakcija je ta koja dovodi do stvaranja jedne potpuno nove vrednosti koja je mnogo više od rezultata do kojeg bi se došlo samo njihovim sabiranjem. Kao što bi to rekli matematičari, kod Sinergije 1+1 nisu 2 već funkcija od 2, dakle nešto suštinski različito i drugačije.
Sinergija daje veliki terapijski potencijal psihoterapiji koju već godinama primenjujem upravo tako što pri simultanoj primeni različitih terapijskih metoda one ne samo da podstiču jedna drugu već i deluju tako što se međusobno optimiziraju.
U terapiji koju sam osmislila i primenjujem u Sinergiji nisu samo brojna znanja iz različitih oblasti nauke, umetnosti i ljudske prakse u najširem značenju. Sinergija je i način na kojem počivaju i organizacija i konstrukt samog psihoterapijskog procesa i njegovih najraznovrsnijih oblika rada (grupnih, individualnih, kombinovanih), a koji mi kao takvi daju mogućnost da za svakog svog konkretnog pacijenta formiram kombinaciju i modalitet psihoterapije koja je za njega najoptimalnija. I da, kako se pacijent i njegove potrebe menjaju, tako i formu i oblike rada mogu nadalje da transformišem tako da ih adaptiram baš prema njemu i njegovim specifičnostima.
Otuda se naziv Sinergija izdvojio kao onaj koji na najbolji način oslikava i predstavlja način na koji radim sa ljudima i njihovim problemima. Jer taj način ne samo da integriše sva moja dosadašnja znanja, talente i iskustva u svojevrsni psihoterapijski mozaik koji se neprekidno menja i obogaćuje, već se-u okviru tog mozaika-ona udružuju i kombinuju na takav način da se međusobno dodatno podržavaju i potpomažu postizanje optimalnog efekta, i stvaraju jednu potpuno specifičnu vrstu psihoterapije. Kroz dugogodišnju praksu mene kao psihologa i psihoterapeuta upravo se ovaj i ovakav način rada-nazvan terapija “Sinergija” - formirao i izdvojio kao najkorisniji i najefikasniji.
Takav način rada-gde ne sledim slepo dogme (samo) jedne Škole i jednog Edukatora, gde se ne opredeljujem za samo jednu vrstu psihoterapije već mogu da- kroz interdisciplinarnost i uspostavljanje veza i kooperativnih odnosa između različitih sistema i različitih oblasti i vrsta znanja- dolazim do svoje lične formule psihoterapije koju primenjujem i iza koje kao stručnjak stojim. Upravo to je način koji me je oduvek zanimao i motivisao. Otuda su metoda “Sinergija” i njena primena u psihoterapiji vezani isključivo za mene kao njenog autora i moju psihoterapijsku praksu.