Psihološko savetovalište  MARTA

Kad dedovi jedu kiselo grožđe
unucima trnu zubi.
Narodna poslovica

Posvećujem ovu knjigu svima nama.
Za sve one situacije i vremena
Kada nismo smeli da pokažemo svetu
Svoje pravo lice.

REČ AUTORA

Ovo je knjiga o tamnoj strani Duše. O stidu, krivici i strahu koji nas nagone da spas od njih i od svoje nesavršenosti tražimo u jadnom laganju i izvrdavanju.

O Senci koja prati naš Sjaj i Dobrotu.

O našoj želji da budemo jači, lepši, pametniji i bolji, nego što zaista jesmo.

Ovo je knjiga o tome kako još niko nije uspeo da pobegne od sebe samog. Niti od Istine.

I o tome da samo velika Nežnost i Saosećaj mogu da nas dovedu do Oproštaja, sa kojim tek možemo da prihvatimo i zavolimo i svoj Ružni lik.

Jer bez toga ni onaj najlepši deo nas ničemu ne vredi.

Marta Mratinković
psiholog-psihoterapeut

O KNJIZI
Dr Zoran Kilibarda, Beograd, 7. V 2001.

Reči kao što su ljubav, tajna, laž, bez obzira u kom su kontekstu izgovorene, malo koga ostavljaju ravnodušnim. Asocijacije koje one izazivaju sigurno su različite, ali im je zajedničko to da se one, na ovaj ili onaj način, tiču svih nas - podsećaju na prijatne ili neprijatne doživljaje; na nešto što smo učinili, a nismo imali pravo; na nešto što smo propustili da učinimo, a bili smo dužni; na nešto što smo prećutali da bi pribavili sebi kakvu korist, ili izbegli neprijatnost; da se sve te reči nađu zajedno u naslovu jedne knjige onda je to kombinacija koja sama po sebi daje radu izvesnu preliminarnu atraktivnost, budi radoznalost, kod čitalaca, podstiče maštu. U tom smislu, knjiga Marte Mratinković, "Tajne i laži - Poredak ljubavi II" ima zaista povoljnu startnu poziciju, odnosno solidne izglede da se samim pominjanjem njegovog naziva najavi kao nešto što vredi pročitati.

Naravno, knjige privlače pažnju svojim naslovom i imenom autora, ali se pamte po svom sadržaju, i to ne onom naslovom nagoveštenom već stvarnom, po onom što je u njima napisano i po načinu kojim je napisano.

Šta knjiga "Tajne i laži - Poredak ljubavi II" nagoveštava, a šta stvarno nudi?

Pročitavši ovaj naslov, neobavešten čitalac mogao bi (a mnogi verovatno i hoće) pomisliti da će u knjizi pročitati priču (priče) o tome ko sve, kako i o čemu laže; ko, zašto, i od koga krije kakve tajne, odnosno prećutkuje istinu. Pri tome će, verovatno, naslućivati da sve to mora imati nekakve veze sa ljubavima bar nekih poznatih ličnosti. Na sreću (ali i na žalost nekih čitalaca) ova knjiga neće ispuniti takva očekivanja, neće zadovoljiti znatiželju iniciranu provokativnim naslovom, ali će sigurno, već prvim svojim stranicama, najavom jedne krajnje ozbiljne priče, probuditi neku vrstu radoznalosti, znatiželju koja prati kazivanje o životno važnim stvarima, kao što su one koje se tiču zdravlja i bolesti, patnji i sreće.

Autor u knjizi saopštava i komentariše sopstveno višegodišnje iskustvo u primeni jedne od metoda porodične psihoterapije koja je poznata pod nazivom "Poredak ljubavi", a čiji je rodonačelnik Bert Helindžer. Ova metoda koja, zahvaljujući iskustveno dokazanoj delotvornosti, ali i originalnoj teorijskoj zasnovanosti, ima sve više poštovalaca i sve se češće praktikuje, polazi od neospornog (naučno dokazanog) stanovišta da postoji značajna veza između čovekovog psihičkog stanja i porodice u kojoj živi, odnosno u kojoj je odrastao. Shodno tome, psihoterapija o čijoj proceduri i postignutim rezultatima autor govori odvija se tako što se istražuju porodični odnosi (aktuelni i oni u bližoj ili daljoj prošlosti) - posebno oni skriveni sve dok se ne otkrije (ne) poredak u tim odnosima, dok se ne dosegne ono što stvara problem "psihički ili organski" zbog kojeg se terapija primenjuje. Dakle, reč ljubav, u sintagmi "Poredak ljubavi", ima mnogo šire značenje od onog koje prati njenu upotrebu u svakodnevnom govoru. Shodno tome, tajne i laži posmatraju se kao činioci relevantni za Poredak ljubavi kao specifičnu karakteristiku - legitimaciju porodičnih odnosa. Govoreći o situacijama koje utiču na oblikovanje tih odnosa, ili su, pak, njihov neposredan ili posredan produkt, Marta Mratinković, vanredno vešto, osloncem na relevantne izvore, ubedljivo teorijski obrazlaže, i primerima iz sopstvene terapeutske prakse ilustruje, na koje sve načine, preko kakvih psiholoških mehanizama i do koje mere, tajne i laži, mogu da unesu nered u porodične odnose - da poremete poredak u porodici, onaj prirodni red koji podrazumeva da se zna ko je u porodici stariji, a ko je mlađi; ko je dete, a ko su roditelji; ko je muško, a ko žensko. Opisani radovi slikovito dočaravaju kako se, na primer, prikrivanjem istine o nemilim (kompromitujućim) događajima u porodici, kao što su incesti, vanbračna deca, ubistva i sl., te potiskivanjem neprijatnih saznanja i "izmišljanjem" bolje porodice od one kakva jeste i kojoj pripadamo (a čemu upravo služe različite tajne i laži), stvaraju tzv. stanja "zaglavljenosti" u traumi, odnosno, nedovršeni poslovi". Ono što je u vezi s tim najbitnije jeste činjenica da se ti nezavršeni poslovi ostavljaju u nasleđe potomstvu, pri čemu se vremenom, iz generacije u generaciju oni, obično, dodatno komplikuju novim (usputno pridodatim) tajnama i lažima koje kao dodatni sigurnosni mehanizmi sprečavaju da se situacija "odglavi". I tako umesto da se problem reši dok je u začetku, one se zataškavanjem i lažima prividno izglađuje, ali se, u stvari u međuvremenu komplikuje, između ostalog i zbog toga što mu se gube tragovi, pa ga je sve teže shvatiti i rešiti.

Prema tome, tajne i laži, kada se posmatraju u kontekstu Poretka ljubavi, kao što se čini u ovoj knjizi, dobijaju bitno dugačije i nadasve kompleksnije značenje od onog koje se odnosi na njihove neposredne implikacije i kratkoročne učinke. Ova knjiga nas uči da stvarne žrtve laganja i skrivanja istine nisu samo (i najčešće nisu prvenstveno) oni su koji su neposredno prevareni, odnosno uskraćeni za istinu već njihovi potomci za kojima se vuku "nedovršeni poslovi" bližih i daljih rođaka; onih koji su se bez mogućnosti da biraju našli u vrtlogu poremećenih porodičnih odnosa - poremećenih tajnama i lažima koje ih poput genetski predodređenih naslednih osobina uporno slede i kinje. Dakle ono što karakteriše laž posmatranu u kontekstu Poretka ljubavi nisu nikako njene "kratke noge" već ozbiljnost posledica koje ona proizvodi izazivanjem poremećaja u porodičnim odnosima, tj. težina patnji onih koji su osuđeni da u tako poremećenim odnosima žive. Zato, istina ne izbija na videlo kad-tad iz čista mira, već iz prostog razloga što u nekom trenutku postaje nepodnošljivo dalje trpeti zbog njene utaje; istina ne krči sama sebi put već joj vrata otvara onaj koga su sustigle ozbiljne posledice njenog prikrivanja. Ono što je u vezi s tim bitno i što autor ovog rada ubedljivo dokazuje jeste da takve psihičke patnje pa i ozbiljna organska oboljenja koja ih neretko prate (a koje su uzrokovane"zapušenim" dugotrajnim stanjem "zalavljenosti" u traumi zbog porodičnih tajni i laži) ne moraju beskrajno da se trpe. Poredak ljubavi upravo je ona terapija kojom se može (istina ne uvek brzo i lako) dopreti do izvorišta traume, kojom se mogu identifikovati mehanizmi koji održavaju to stanje "zaglavljenosti" u traumi i koja može da pomogne "čuvati tajni" i "saučesnika u laganju" da skupi hrabrost i suoči se sa istinom, ne očekujući krajnji čas, tj. vreme da patnja postane nepodnošljiva, a njene posledice nenadoknadive.

Osim tog, s praktičnog stanovišta verovatno najznačajnijeg, umirujućeg i ohrabrujućeg saznanja, knjiga "Tajne i laži - Poredak ljubavi II" upućuje i neke druge, takođe važne poruke i pouke. Između ostalog, ona podseća na relevantnost saznanja čitavog niza različitih naučnih disciplina (fiziologije, genetike, hemije, fizike, sociologije, teologije...) za objašnjavanje nekih pojava čije bi tumačenje, na prvi pogled, bilo isključivo u nadležnosti psihologije i njoj tangentnih nauka. U tom smislu, ovaj rad može da posluži kao dobar primer interdisciplinarnog pristupa u proučavanju psiholoških fenomena, što je deklarativno opšteprihvatljiv, ali u praksi često nedovoljno ispoštovan metodološki put. Iz takvog metodološkog pristupa za čiju primenu su, osim apsolutnog vladanja psihološkom strukom, bila potrebna široka opšta kultura i solidna znanja iz drugih naučnih oblasti, proistekla je još jedna izuzetna odlika ovog rada, a to je demistifikacija psihoterapije kao postupka isceljenja. Naime, sve ono što je opisano kao učinak terapije metodom poretka ljubavi nagovešteno je kao nešto sasvim moguće i objašnjivo u delu teksta koji govori o tome na kojim principima ta teorija funkcioniše i kako je njome moguće pokrenuti proces promene koji vodi ka izlečenju. Tako objašnjena i praksom proverena terapija ne doživljava se kao čudotvorstvo već kao postupak koji sledi određenu zakonomernost, sa realnim izgledima da dovede do pozitivne promene, brže ili sporije, u zavisnosti od "zapuštenosti" problema, ali i od sklopa interevenišućih varijabli među kojima je svakako značajna, ako ne i presudna, umešnost terapeuta.

U svakom slučaju, rad Marte Mratinković, "Tajne i laži - Poredak ljubavi II" predstavlja problemski neosporno aktuelnu, teorijsko-metodološki korektno zasnovanu, sadržajno bogatu, dobro struktuiranu i jezičko-stilski izvanredno oblikovanu informaciju o mogućnostima primene Poretka ljubavi kao psihoterapijske metode u lečenju psihičkih tegoba i organskih oboljenja a čiji su koreni u tajnama i lažima ugrađenim ustrukturu porodičnih odnosa. Osim po svojoj informativnoj vrednosti, ovaj rad je značajan i kao podsećanje i ohrabrenje da se lek za mnoge nevolje treba da traži i može da se nađe u odgovarajućoj psihoterapiji kao postupku koji je različit od uobičajenog medicinskog tretmana medikamentima, ali nije u suprotnosti sa tim postupkom već komplementaran sa njim. On je ohrabrenje da se zakorači na "put kojim se (još uvek) retko ide", ali kojim će se verovatno sve češće ići. Jedan od uslova za to jeste i da informacije poput onih koje donosi knjiga "Tajne i laži - Poredak ljubavi II" pronađu put do šireg kruga čitalaca, zašto ga svesrdno prepuručujem za objavljivanje u izdavačkoj kući koja će svojim renomeom pomoći njegovoj valjanoj promociji.

To, naravno, neće biti knjiga za dokolicu i razbibrigu, kako bi se laički moglo naslutiti iz njenog naslova.Ona neće ispuniti očekivanja čitalaca željnih senzacionalističkih otkrića o nečijem privatnom životu. Za njeno čitanje treba imati sluha i vremena za razmišljanje o pročitanom. U istoriji nekih od navedenih slučajeva mnogi čitaoci će prepoznati ili naslutiti delove iz sopstvene biografije; možda baš onaj deo života koga se nerado sećamo, za koji se trudimo da ga zaboravimo ili da bar druge na njega podsećamo. Suočavanje sa tim delom biografije, makar i preko biografija drugih, jeste susret koji zahteva hrabrost da se prizna ono što se vidi i da se posluša ono što slučaj sugeriše. Nekima će za to biti dovoljno jedno čitanje, nekima više. Neki će, možda, odustati pri prvom pokušaju i tako izbeći susret sa samim sobom. Nažalost, baš nekima od njih ova knjiga je, verovatno, najpotrebnija.

Gotovo svi mi znamo da imamo Dušu. Čak i sasvim malo dete koje pitate gde se nalazi njegova Duša znaće da vam to pokaže, stavljajući dlan na deo grudi oko srca, pluća i gornjeg dela stomaka. U jeziku gluvonemih, znak za "volim te" je - isti takav.

Prošlo je već više od dvadeset pet godina od kada sam postala profesionalni psiholog; petnaest od mog prvog susreta sa Poretkom ljubavi i započinjanjem njegovog korišćenja i primene u psihoterapiji kojom sam se do tada bavila; deset godina od objavljivanje mojih knjiga "Poredak ljubavi - povratak u zdravlje" i "Poredak ljubavi - Tajne i laži".

Sve to je povod da ispričam nastavak te "priče" koju sam započela u svom radu pre toliko godina. Šta je bilo posle, nakon prve knjige koju sam objavila?